СРОДНЕ ВЕСТИ

          СРПСКИ опанак, било да је прешњак, сировар, чачански, банатски, шумадијски или шабачки, са шиљканом, или без њега - јединствен је производ у свету. Зато већ две године чека да га Унеско уврсти на листу заштићених нематеријалних добара. Историја ове српске етно--ципеле, од најстаријих сачуваних примерака ношених пре века и по, па до победника на светским сајмовима, сада се може видети у Музеју опанчарства, који је у четвртак отвореном у београдском селу Раковица.
          Јединствена збирка, која задржи 70 пари опанака из разних крајева Србије, прати како се израда традиционалне обуће мењала кроз епохе и у односу на простор са кога долази.
          Сваки пар истакнут у просторијама Националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност "Наше руке", прича своју причу, о времену, обичајима, о ногама које су их носиле, и фронтовима које су прошле, рукама које су их шиле и плеле... Део поставке сакупљао је годинама Дејан Милосављевић, председник Националне асоцијације, а половина поставке поклон је Београђанина Жељка Утвара, који је наш највећи колекционар ношњи и старих етно-предмета. До сада је, како каже, спасао од пропадања више од 3.000 предмета, међу којима и опанке.
          - Најстарији примерци, које имамо у поставци, из средине су 19. века, из околине Ниша и Зајечара, и од пресне су, неуштављене коже - каже Стана Јарчевић.
          - Трајали су само месец дана, били прилично неудобни. Касније се опанчарски занат развијао, а између два светска рата доживео је велики процват.
          Како наша саговорница каже, што су премет и преплет на опанку били сложенији и ситнији, то је опанак био вреднији. А најбољи примерци умећа народне рукотворине освајале су награде на сајмовима у Бечу, Паризу, Лондону...
          - Мушки опанак се традицонално прави са кљуном напред, или шикљом како је зову, док је женски увек без ње - каже Стана. - Упркос "јефтиним" рекла-казала причама о пореклу кљуна, којој је циљ да се омаловажи вредност опанка, сваки вез, преплет и премет, као и шикља имали своју симболику.