У 460 станова у власништву задужбина и фондација живи око 1.500 такозваних заштићених станара, односно закупаца на неограничено време. По закону о њиховој регистрацији, сви би требало да се пријаве до пролећа, да би држава знала за колико њих је дужна да обезбеди пресељење.
После тога, задужбине ће економски располагати својим некретнинама, које се налазе на најатрактивнијим локацијама у Београду, Новом Саду, Нишу... Према речима Светлане Ристић, из Одсека за стамбено право Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, само у Београду их, према анкети из 2012-2013, има 293. Београд, у коме је највише станова у власништву задужбина, већ је објавио позив за пријављивање.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији има 127 фондација и задужбина. Највећи власници некретнина су Београдски универзитет, Задужбина Николе Спасића, Фондација "Солидарност", СПЦ и Српско лекарско друштво, које има целу зграду у Краљице Наталије, у Београду, у спору око власништва.
Универзитет у Београду, некада један од три најбогатија у Европи, управља задужбинама које имају око 125 станова са заштићеним станарима. У овој институцији кажу да би били врло задовољни ако би општине Врачар и Стари град, на којима се станови налазе, нашле тим људима алтернативни смештај.
Станари сада плаћају кирију према тарифама "Инфостана", али би Универзитет могао да их изда по тржишним ценама и оствари више новца за испуњавање воље задужбинара. А то је обично исплата стипендија и награда надареним студентима.
Неке од зграда налазе се у самом срцу града: на Теразијама 39, Андрићевом венцу 12 и Светогорској 12.
- Ови станови су у власништву седам задужбина које су поверене Универзитету на управу - објашњава проф. др Живослав Тешић, проректор за науку. - УБ је власник много већег броја некретнина, али оне нам још нису враћене.
Српска академија наука и уметности не управља ниједном задужбином која је власник станова са заштићеним станарима, потврдио је управник послова САНУ Будимир Лончар:
- Задужбине су посебна правна лица и о њима одлучују управни одбори, осим ако жеља дародавца није да баш Академија управља.
Маја Нешић из Удружења грађана за заштиту права корисника станова у стамбеним зградама задужбина је задовољна што је најзад изашао нацрт Закона о становању и одржавању зграда:
- Први пут после 70 година постоји воља државе да реши проблем закупаца на неодређено време у становима у својини грађана и задужбина. Закупци нису криви што су се нашли у овој ситуацији, па је држава обавезна да исправи грешку коју је направила. Једино реално решење је пресељење станара у друге станове које ће моћи да откупе, и повраћај ових власницима.
Међутим, Удружење има и неке озбиљне замерке. Да би закупци прихватили законско решење потребно је у њега унети: додатно повећање основне понуђене квадратуре по првом члану домаћинства (са 30 на 45 квм); додатно повећање квадратуре у односу за породице које напуштају станове преко 100 квм; прецизирање локације обезбеђеног стана за пресељење, чиме би се умањио коруптивни елемент и осигурало да људи из центра неће бити пресељени у рубне општине; укидање ограничења да чланови домаћинства који су рођењем или удајом то постали после 1973. немају право на стан у случају смрти носица станарског права. У супротном, закупци ће бити десетковани и избачени на улицу.
Многе задужбине су у међувремену угашене. Удружење сматра да када задужбина није обновила рад, а доста њих не може да добије решење од Агенције за реституцију о повраћају имовине, станари треба да остану у тим становима и стекну право откупа. Овако ће их преселити на периферију, а у те станове уселити друге људе који ће моћи и да их откупе!
НЕЈАСНИ КРИТЕРИЈУМИ
СВЕТЛАНА Ристић подсећа да је Министарство културе још деведесетих требало да утврди зграде задужбина чији станови се изузимају од откупа. Али, донетим правилником се само наводи списак задужбина чији станови се изузимају од откупа, али нема јасних критеријума ко може да настави рад. Следећим правилником додатно је смањен списак зграда задужбина, а нагађа се да су ти станови већ откупљени. Не зна се по којим ценама.